Svetski priznata slikarka Gordana Nenadović, ikonopisac i likovni pedagog, rođena je u Šapcu! Dugo godina je živela i radila u Beogradu. U Čikagu živi i radi zadnje 4 godine.
Imala je 65 samostalnih izložbi u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu, Dalasu, Hjustonu, San Francisku, Milvokiju, Indiani, Torontu, Kalgariju (Alberta), Moskvi, Cirihu, Luganu, Beču, Frankfutu, Beogradu, Sarajevu, itd…t
Okrenutos ljubavi su reči, kojom se najčešće opisuje njena umetnost. Svaka slika je jedna celina, tema, koja nam donosi viđenje lepe strane života. Iz njih preliva njena romantična i topla duša!
Dok sam ih gledala, osećala sam se kao kolekcionar jer sam želela da sa njima budem okružena celog života. Pored mnogih slikarskih tehnika i tema, Gordana je veoma dominantna i originalna za slikanje ikona posebno u vizantijskom stilu!
Razgovor sa ovom izuzetnom umetnicom doneo je posebno lepu energiju.
Šta Vas je opredelilo da se iz Beograda preselite u Čikago?
– Sledila sam svoje srce. Božja promisao. Od 2009. godine dolazila sam često u Čikago, iz tog grada sam putovala u druge gradove Amerike. Čikago i jezero Micigen su moja ljubav na prvi pogled. U tom gradu se nikada nisam osećala kao stranac. Odlazila sam u Beograd, putovala u druge države, ali se uvek vraćala u magičan Čikago. Amerika svima pruža šansu da ostvare svoje snove, da pokažu talente i najbolju verziju sebe, sve zavisi od naše hrabrosti, istrajnosti, vere u sebe i ljubavi prema sebi i drugima.
Da li planirate galeriju u Čikagu?
– Imala sam galeriju i u Srbiji, predavala likovno u školi, tako da se to podrazumeva i u Čikagu. Pored mojih slika, tu će biti slike i drugih američkih, srpskih i balkanskih slikara, kao i časovi slikanja za decu i odrasle koji se već realizuju. Rad s decom čini me srećnom. Pored klasičnih slika na platnu, radim slike na zidu, odeći, nameštaju. Volim da istražujem bojama.
Da li ce uskoro biti negde Vaša izlozba?
– U maju mesecu biće moje izložbe u Njujorku i Majamiju. Sarađujem na ovom kontinentu i sa ruskim galeristima.
Čime ste najčešće inspirisani dok slikate?
– Za stvaranje i “rađanje” slike potrebno mi je pozitivno i “zdravo” okruženje, nasmejana lica, radost u meni. Ne mogu da slikam ako sam tužna, a život zna i da boli. Često detoksikaciju svojih misli radim pored jezera Mičigen koje je u mojoj blizini – gledam horizont, zalazak Sunca, slušam talase, vetar, posmatram i analiziram prolaznike i prirodu oko sebe koja je najveći umetnik. Posebno volim konje,oni osećaju moju ljubav, ja njihovu. Konji su antidepresivi. Oni ne mare za to da li si predsednik države ili kuvar, bogat ili siromašan, dobar ili zao… vide nas onakve kakvi jesmo. Njihovo poštovanje i poverenje moramo zaslužiti, biti iskreni sa njima i sami sa sobom. Često su konji u kasu moja tema za rad.
Sve što dalje putujete, da li ste blizi tradiciji odakle ste potekli ili ne?
– Apstrakcija na mojim slikama – moje neprihvatanje stvarnosti, potisnut bol što je kapija moje zemlje bila širom otvorena da odem ja i mnogi, a srce podeljeno na dva dela. Da li će neko znati tu kapiju zatvoriti? Telo naše je daleko, a duša i dalje živi tamo gde smo detinjstvo ostavili, verujući da će jednog dana neko biti pametan da nađe lek za kancer koji je razorio našu zemlju, porodice, obrazovanje, isekao pupoljke na stablima budućnosti. U kojeg Boga verujemo? Što veće bogatstvo izvan Boga, to je veća beda. Što veće znanje izvan Boga, to je veća praznina. Danju tkamo noću osipamo. Dokle? Probudimo se i ujedinimo se kao narod koji ima tradiciju i istoriju.
Kakva je umetnička atmosfera sadašnjice?
– Na tržištu umetnosti nema pravila. Sve je stvar ukusa ili trenda. Apstrakcija je popularna na američkom tlu. Mnogi vrhunski slikari su u senci pomodarstva koje je na žalost prisutno i na polju umetničkih dela.
Koji je značaj ikone i koji je proces stvaranja ikone u Vašem ateljeu?
– Ljubav Božja prema čoveku prethodi ljubavi čoveka prema Bogu. Što smo stariji postajemo svesniji svog postojanja i zadatka u ovozemaljskom životu. Blagoslov za rad ikona dobila sam na moštima svetog Vasilija Ostroškog 2001. godine posle mog isceljenja u tom manastiru. Velika milost Bozja, velika odgovornost moja posle toga. Ikona je veza naše duše s Bogom, prozor u nebo. Pre početka ikonopisanja sledi duhovna priprema da bi ikona imala pravi značaj u domu nasem. Svaki umetnik svoju energiju prenosi na svoje delo i time i u domove gde se nalaze ta umetnička dela.
Da li ste bili u Australiji? Da li bi ste voleli na tom kontinentu da imate izložbu?
– Australija je bila moj san još u detinjstvu, daljine su mi bile izazov. Ali, dok mi pravimo planove, Bog se smeje, jer On za nas ima druge planove. Trebala sam imati izložbu u Australiji 2013. godine u odličnoj organizaciji srpskog konzulata i divnih duša Željka Gojkovića i Jelene Kiš, ali iz zdravstvenih razloga nisam otišla. Verujem da ću sledeće godine biti srećna nekoliko dana u Sidneju i Melburnu.
Za kraj šta biste poručili našim čitaocima?
– Život je umetnost. Bog je ljubav a ne strah. Ne dozvolimo da Sunce bude plemenitije od nas, da ono može obasjavati i dobre i loše, a mi da ne možemo zračiti dobrom voljom i ljubavlju i prema prijateljima i prema onima koji nam nisu naklonjeni. Neprijatelji ne postoje, to su samo naši neistomišljenici. Živite sadašnji trenutak, prošlost je iza, budući trenutak je neizvestan. Upoznajte sebe. Mi imamo samo ono što drugima dajemo, zato živite ljubav, čistu, bezuslovnu.
Za Gordanine slike važi kineska poslovica: “Jednu lepu sliku čini hiljadu reči!”
Pogledajte u našoj galeriji dole i uživajte u kreacijama Gordane Nenadović.
Slavica Momaković
FOTO GALERIJA:
🌹Поштована Гордана! Опчињен сам вашим делом,вашим умећем,вашим речима посебно вашој вери у господа Бога.Немам праве речи за ваш текст и ваше речи у описивању.
Једино јавам желим сву срећу у вашем раду,у животу и љубави према Богу,према природи и свему што је господ Бог створио.
Нека вас служи,здравље,радост и Божији благосов.
Воли вас ваш обожавалац.🇷🇸🇺🇸🇷🇺
Илија Благојевић.
Милвоки,3/27/19.