“Ja o muzici govorim veoma često i sam sa sobom, dakle mislim na nju, i kao što slikar u svemu što doživljava traži boju, kipar oblik, a književnik pravu riječ, tako i ja u svemu oko sebe nastojim otkriti muziku, melodiku, specifični ritam: muzika je moj najsretniji, najdraži izraz…”
Ovako je u svojim “Memoarima” (“Mojih deset godina na sceni”) pisao veliki Arsen Dedić u “Plavom vjesniku” 1968. godine.
Umetnik raskošne karijere, čija stvaralačka poetika može da se opiše naslovom njegove pesme “Sve bilo je muzika”, preminuo je pre pet godina u Zagrebu na današnji dan, 17. avgusta. Bio je jedan od najvoljenijih muzičara u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Nezahvalno je pričati ili pisati o njemu jer uvek ostaje osećaj nedovoljnosti. Zbog svega toga ne čudi što je svojevremeno Mladen Matičević, reditelj dokumentarnog filma “Moj zanat”, intimne ispovesti i svojevrsnog testamenta Arsena Dedića, rekao:
Kad sam razmišljao ko bi najbolje o Arsenu govorio, shvatio sam da to može samo on…
Matičević za Nova.rs tim povodom kaže:
– Sad kada ste rekli da je prošlo pet godina, iznenadio sam se koliko je vremena prošlo a čini mi se da je bilo nedavno. Moj rad i moj susret sa njim jedno je od najsnažnijih iskustava koje sam imao u životu kad je rad na dokumentarnim filmovima u pitanju. Zato što je on sa jedne strane jedan veliki umetnik, a sa druge jedan potpuno specifičan i neobičan čovek bio. On je jedini pravi genije kojeg sam imao prilike da upoznam lično i da radim sa njim. To je bilo jedno fantastično iskustvo i ponosan sam na činjenicu da sam uopšte mogao da ga poznajem.
Kada se kaže Arsen, prvo što čovek pomisli jesu njegove pesme, ističe Matičević.
– On je najveći kantautor sa prostora bivše Jugoslavije, i jedan od pet najvećih svetskih ikada. Po mom dubokom mišljenju, kako vreme bude prolazilo njegova muzika će biti sve vrednija, sve jača, jer je prosto izdržala test vremena i već je u kolektivnom nesvesnom i svesnom u ovom regionu – smatra Matičević.
Posebno voli njegovu pesmu po kojoj film i nosi ime:
– Ima mnogo pesama koje volim ali, eto, posebno volim tu pesmu “Moj zanat” po kojoj film nosi ime zato što ona definiše kao što je on to uvek maestralno radio zašto se neko bavi umetnošću. I kada saslušate tu pesmu, shvatite da svi ljudi koji se bave umetnošću su gonjeni nekim unutrašnjim porivom koji je nemoguće izbeći i Arsenije je, naravno, to fantastično poetski to uobličio u toj pesmi.
Dok su stvarali film mnogo su se i voleli i svađali i to, kako kaže, to uopšte nije bilo lako.
– Posebno sam ponosan na činjenicu što je na kraju svih tih bura nakon što je pogledao film bio veoma zadovoljan i rekao je to prava stvar i da ja, eto, imam taj zanat, aludirajući na naslov tog filma i ja sam stvarno bio ponosan na to – priseća se Matičević.
Bisera Veletanlić za Nova.rs napominje da neće dugo da priča jer toliko je sve jasno, kristalno čisto, u njenom razmišljanju o Arsenu.
– Mi se nismo družili i tim pre je to vrednije i značajnije. Imala sam sreću i privilegiju da otpevam nekoliko njegovih pesama, sve bolju od bolje.
Dedićeva pesma “Ne plači“ koju su on i Bisera izveli na Beogradskom proleću 1971. godine trijumfovala je osvojivši prvu nagradu i žirija i publike. Taj hit joj je otvorio sva vrata.
– Nisam bila svesna tog uspeha, to mi je bio tek drugi nastup na festivalu. Molila sam boga da je iznesem kako treba. Pevala sam iz sebe, iz utrobe – priča Bisera i dodaje da je Arsenova poezija apsolutno neprevaziđena.
– Imao filozofski pristup. Lirika od koje se ježiš, još od naslova kao što je pesma “Što još nikom nismo dali”, nju sam pevala na MESAM-u. Ova pesma se opet mnogo sluša.
Bisera podseća da joj je Arsen u celosti posvetio pesmu “Ispočetka”:
– Zaista je bila prava privilegija pevati Arsena. Sve što se o njemu kaže, njemu pripada. On je neponovljiva osoba. Radio je veoma mnogo u raznim granama umetnosti. Šarmantan i pametan, pomalo cinik i to mu je tako dobro stajalo. On postoji dok postoje ljudi koji ga pevaju. Arsen je večan. Mnogo sam sam ga volela, kao i njegove Gabi i Matiju – rekla nam je Bisera Veletanlić.
Kao što je napomeno Matičević, o Arsenu je najautentičnije mogao da govori samo Arsen. Proročki je, opraštajući se od ovog sveta, u jednom od poslednjih intervjua, za N1 Pressing, 26. februara 2015, izrecitovao “Kantatori odlaze ranije” (“Iliti smrtovnica”):
“Nakon duge i kratke bolesti napustio nas je neočekivano i očekivano u najgorim godinama naš prežaljeni, ujedno prežaljeni akademski težak A. D. 2015. Obavijest o vlastitoj smrti odsad možete predati eletroničkim putem. Ojađeni su službeni žiri, uprava prihoda kao i nadstojnik smrti…”
PREUZETO SA PORTALA nova.rs https://nova.rs/kultura/pet-godina-bez-arsena-jedini-genije-s-kojim-sam-radio/
