Vesna Dimić pevačica neodoljivog glasa ušla je u red istaknutih vokalnih solista Radio Televizije Beograd. Redovno nastupa na različitim muzičkim i kulturnim manifestacijama, festivalima, gde uvek ubira značajne nagrade. Možemo je čuti i videti i u brojnim muzičkim emisijama radijskih i televizijskih stanica naše i okolnih zemalja, kao što su „Leti, leti pesmo moja mila“, „Pesmom da ti kažem“, „Igrale se delije“, „60 najlepših narodnih pesama“, „Karavan“… Rado se odaziva i čest je gost dobrotvornih koncerata.

Pevački dar nasledila je od bake, čuvene Radmile Dimić, koja je posle rata bila među prvim solistima Radio Beograda i koja je pronela srpski izvorni melos kroz sve kontinente.

Velika ljubav prema muzici opredelila je Vesnu za muzičko obrazovanje. Klavir je učila u MŠ „Vojislav Vučković“, a solo pevanje u MŠ „Josip Slavenski“ i na master klasu na akademiji Gitis u Moskvi. Karijeru je započela veoma rano. Sa nepunih deset godina prvi put je nastupila u našoj najvećoj koncertnoj dvorani Sava centru, kao član hora u solo partijama Betovenovog Rekvijema.

Neodoljiv je glas Vesne Dimić kada zapeva izvorne pesme „Ko pokida sa grla đerdane“, „Magla padnala“, „Bolna leži Anđelija mlada“, „Dve krvave ruže“, „A što ti je mila kćeri“, „Jesenje lišće“, „Kasaba“…

Godine 2014. stekla je zvaničan status samostalnog muzičkog umetnika.

Vesna često Vas gledamo u raznim muzičkim emisijama na RTS i drugim televizijama, slušamo lepe vesti vezano za Vašu karijeru. Hoćete li našim čitaocima otkriti šta novo spremate svojoj publici.

Ove godine RTS i Savez estradnih muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) po drugi put organizuju Sabor narodne muzike, festival na kome će biti proglašena najbolja kompozicija, ali i najbolja interpretacija. Ove godine ću pevati duet sa koleginicom Biljanom Petković, koja je takođe solista RTS, sa  kojom često nastupam na raznim muzičkim manifestacijama i sa kojom sam snimila CD sa šumadijskim pesmama uz pratnju Velikog tamburaškog orkestra Radio Televizije Vojvodine. Odlučile smo se za duet jer je ta forma danas jako malo zastupljena. Pesmu nam piše poznati kompozitor Dragan Nikolić, inače autor pesme „Ej dragi dragi božurove sadi“, za koju mnogi misle da je stara, izvorna pesma, a koja se sada već može svrstati u evergreen narodne muzike.

Festival će se održati bez publike, snimićemo pesme koje će se mesec i po dana prezentovati radijskoj i TV publici, glasaće se putem SMS i društvenih mreža, a pevači će u novembru nastupiti pred žirijem i nakon toga, na osnovu glasova publike i žirija izabraće se pobednička kompozicija i najbolja interpretacija.

Prošle godine sam snimila CD za PGP RTS, što mi je posebno značajno, jer to smatram krunom petnaestogodišnje karijere u RTS u izvođenju pesama izvorne narodne muzike, i to sve pevano na jedan (otpevati iz prvog puta bez ponavljanja, prim.aut.). Nastupala sam sa raznim orkestrima, između ostalih to je bio Narodni orkestar RTB pod vođstvom virtuoza na harmonici Ljubiše Pavkovića, a potom Narodni orkestar RTS pod upravom takođe virtuoza na harmonici Vlade Panovića, u njihovim aranžmanima.

Sve numere na CD-u su snimljene kako sam već rekla „na jedan“, a to su romanse, starogradske i narodne pesme.

Moram još da napomenem da sam ove godine dobila zlatnu značku Kulturno prosvetne zajednice Srbije i da se zahvaljujem svima koji su verovali u mene i nagradili me na ovaj način. Takođe sam dobila estradnu nagradu „Zlatna ploča“, nagradu za istaknutog umetnika, a Biljana Petković i ja smo dobile nagradu za najbolji duet Srbije.

Vesna Vi ste pevačica školovanog glasa, dobitnik mnogih nagrada na muzičkim festivalima, istaknuti vokalni solista RTS, a ipak, ne važite za estradnu zvezdu, široj javnosti ste postali poznati tek nekoliko poslednjih godina. Kako to objašnjavate?

Pa kada ste solista RTS to podrazumeva određene standarde kako u odabiru muzickih numera, tako i u samim nastupima. Dvorane gde mi nastupamo zahtevaju odredjeni nivo, pa tako na Kolarcu ne mogu nastupiti u mini suknji, razgolićena, već u večernjoj toaleti. Vrsta muzike koju interpretiramo takođe podrazumeva  nekakav nivo u oblačenju i ponašanju. A naravno tu je i lična sklonost, što svakako ne znači da osuđujem koleginice koje su odabrale drugu vrstu muzike i drugačiji put svoje karijere.

Ja prosto nikada nisam imala afiniteta prema komercijalnim pesmama, prema turbo folku, opredelila sam se za romanse, izvornu narodnu muziku, gradsku muziku, što je delom i stvar nasleđa, a što je manje popularno među mlađim generacijama. Imam utisak da se i to polako menja, da dobra izvorna narodna pesma ponovo dobija na ceni. Mi imamo kulturu, istoriju i naša narodna muzika je apsolutno deo toga.

Ranije su pevači bili podeljeni i pevali su samo izvorne pesme sa određenog područja, Kosovo, Vojvodina, Šumadija, Vranje, Vlaške pesme…, a danas svi pevamo sve. Danas imamo dobre novokomponovane pesme, koje ja rado izvodim, a za koje, zbog njihovog kvaliteta, mnogi misle da su izvorne pesme. Na primer „Mito bekrijo“, „Jutros mi je ruža procvetala“, „Ivanova korita“…

Često Vas pozivaju na razne kulturne manifestacije naše dijaspore. Kakve utiske nosite sa tih događaja?

Da izdvojila bih manifestaciju 15. Svetosavski bal na Seni u Parizu, gde smo se i  upoznale, a gde su pored mene nastupali prof.Petar Gojković klarinetista, Slobodan Trkulja koji izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana i Nenad Milosavljević poznatiji kao Neša Galija, srpski pevač, muzičar i kompozitor, frontmen srpske rok grupe grupe Galija. Takođe moram izdvojiti i manifestaciju koja je organizovana u čast 500 godina pravoslavne crkve u Berlinu, odakle takođe nosim veoma, veoma lepe utiske, gde je, kao i u Parizu, manifestaciji prisustvovao naš diplomatski kor i mnogi značajni gosti zemlje domaćina. Čini mi se da naša dijaspora mnogo više ceni izvornu narodnu muziku, romanse i gradsku muziku nego publika u našoj zemlji. Ne znam da li je to stvar nostalgije, boljeg poznavanja pravih vrednosti  ili nečeg drugog, ali svakako prija.

Kako prevazilazite period bez nastupa uživo jer to svakako utiče na finansijsku situaciju svakog umetnika?

Da, pandemijska situacija je značajno uticala na kvalitet života svih muzičkih umetnika. Jedini nastup uživo koji sam imala od početka pandemije je koncert povodom otvaranja Skadarlije u organizaciji Turističkog saveza Beograda, naravno pod pandemijskim uslovima, socijalna distanca, maske itd., ne računajući koncert u Herceg Novom pred samo zatvaranje Beograda. Moram priznati da smo od države dobili finansijsku pomoć, ali ovo predugo traje i od toga ne može da se živi. Ovo je veoma težak period za sve umetnike na koji ne možemo uticati i ova situacija me podstakla na razmišljanje o dodatnom poslu, kao i o prezentaciji muzičkih nastupa na neke alternativne načine. Nadam se da će ovo uskoro biti iza nas i da ćemo se vratiti nekom normalnom životu.

Vidimo da se mnogi muzičari žale i zahtevaju dodatnu pomoć od države, šta Vi mislite o tome?

Apsolutno podržavam! Kada se održavaju bilo kakve manifestacije, pozvani su umetnici da iste podrže, da li  kroz glumu, pevanje, poeziju…, tako da mislim da je ovo situacija kada država ne sme zaboraviti na umetnost i umetnike. Uostalom, kultura i umetnost su važan segment svakog društva.

Takođe, trebalo bi da se iznađe i mogućnost da se podrže i drugi muzičari koji nemaju status umetnika, a kojima je to jedini izvor prihoda. Nisam sebična, svesna sam da su i drugim ljudima ugrožena radna mesta i egzistencija i baš zato mislim da treba pomoći svim ugroženim kategorijama.

Vesna hvala na ovom divnom razgovoru i druženju, nadam se da ćemo uskoro imati priliku da Vas slušamo uživo.

Hvala Vama i portalu Svet Australia što moj rad predstavljate našoj dijaspori širom sveta.

Izvor fotografija: Privatna arhiva

Boba JELIĆ


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila