Slavko Mitrović Cale istaknuti umetnik, virtouz na harmonici, aranžer, kompozitor, tekstopisac, umetnički rukovodilac i direktor, dugo godina je posvećen srpskoj narodnoj tradicionalnoj muzici, takođe i muzici sa Balkana. Izuzetno poznaje etnomuzikologiju i folklor, ima vrhunsku tehniku, stilsku kulturu, dominantan scenski nastup, izraženi senzibilitet, veliku dušu koja se prepoznaje na svakom tonu njegove harmonike… Rođeni je lider, vodi orkestre i voklalne grupe još iz rane mladosti.

Slavko Mitrović Cale rođen je 1953. godine u Smederevskoj Palanci (Srbija) u muzičkoj porodici. Malo koji umetnik bi mogao da se pohvali karijerom kakvu ima on. Od 8 godine svira harmoniku, ubrzo zatim naučio je da svira još 3 instrumenta gitaru, bas gitaru i kontrabas. Prvi orkestar je osnovao sa bratom Ljupčetom dok je pohađao gimnaziju. Po završetku školovanja otišao je u Kragujevac, gde je postao član, a zatim šef orkestra i grupe pevača KUD “Abrašević”. U tom periodu sarađivao je sa mnogim popularnim pevačima i nastupao na mnogobrojnim koncertima u zemlji i instranstvu.

Godine 1979. vratio se u Beograd i postao umetnički direktor KUD “Gradimir”. U isto vreme počeo je da sarađuje sa Radio televizijom Beograd i da snima ploče. 1981. godine postaje član Narodnog orkestra RTB. (sada je njihov saradnik). Dugogodišnji je saradnik sa RTV Vojvodina, takođe i sa Velikim narodnim rumunskim orkestrom.

Pored mnogih nagrada i priznanja 1987. godine dobio je status umetnika, 1991. postao je solista RTB, 1999. godine dobio je status istaknutog umetnika.

Solističke koncerte započeo je pre desetak godina koji i danas traju. Održao je niz uspešnih u Novom Sadu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Arandjelovcu, Beogradu itd…

Posebnu pažnju izazvali su sjajni solistički koncerti koje je održao 2014. godine u jednom od najvećih hramova kulture,Velikoj dvorani Kolarčeve Zadužbine, i  2015. godine na istom mestu, na spektakularnom solističkom koncertu uz pratnju narodne filharmonije sa 50 muzičara. Svirali su zajedno vrsni instrumentalisti iz Velikog narodnog orkestra RTS, Sinfonijskog orkestra RTS, Velikog orkestra rumunske nacionalne manjine.

Tim povodom Cale je rekao: “Održao sam više solističkih koncerata u mojoj karijeri, ali ovaj na Kolarcu bih izdvojio, jer je ostavio po kvalitetu poseban trag, pratila me je Narodna filharmonija sa 50 mojih cenjenih i dragih kolega iz 3 izuzetna orkestra. Koncert je imao posebnu energiju od početka do kraja, po svemu je bio vrhunski, nikada ga neću zaboraviti, posebno oduševljenje je bilo kada smo zasviali zajedno i kako nas je publika pozdravila. Za taj koncert napisao sam i odštampao 2000 stranica nota! Svaki muzičar imao je na pultu dvadesetak stranica, neki i više. Bila je to instrumentalna svirka u 2 bloka. Gost večeri je bila moja pevačka grupa “Etnofonija” koja je izvela 3 numere: “Sude mi je vedro nebo”, “Kiša pade” i “Tankosava”. Ovaj koncert može se pogledati na YouTube, kao i moji drugi koncerti”.

Cale je u muzičkoj produkciji snimio kao solista desetak nosača zvuka različitih muzičkih žanrova; našu nacionalnu muziku, rusku, bugarsku, rumunsku, argentinsku, italijansku, francuske valcere i mazurke, klasičnu muziku i džez. Svirao je i radio aranžmane za velike hitove “Pljevaljske tamburaše”, “Nisam te se nagledao”, “Pusti me da nađem srcu lek”, “Pala ćuprija” itd…

U Rastovu na Donu (Rusija), na trećem međunarodnom festivalu “Akordeon Plus” imao je čast da otvori festival sa svojim solističkim koncertom, najavili su ga kao jednog od najboljih harmonikaša Jugoistočne Evrope.

Umetnički je rukovodilac “Beogradskog omladinskog narodnog orkestra” ( BONO) koji je svojevrsna atrakcija. U njemu sviraju mladi školovani muzičari instrumentalnu muziku na veoma visokom muzičkom nivou.

Osnovao je, po priznanju mnogih, najbolji ženski vokalni ansambl “Etnofonija” koja izvodi tradicionalne pesme Srbije i Balkana. Za njih je postavio etno mjuzikl “Etnorapsodija” sa kojima postiže neverovatne uspehe. Gde su god nastupali dobili su poziv da dođu ponovo.

Oženjen je, ima suprugu Olgu i troje dece Milicu, Marka i Petra.

Moram reći da je Cale izuzetno prijatan sagovornik, prava je enciklopedija. U ovom razgovoru izdvojili smo jedan deo iz njegove bogate karijere…

Umetnički ste rukovodilac “Beogradskog omladinskog narodnog orkestra” u kojem su svi sjajni muzičari. Kako je došlo do vaše saradnje? Koliko ste dugo na čelu tog orkestra, koju muziku prezentujete, gde nastupate? Koliki je doprinos tog orkestra našoj narodnoj muzici?

  • Kada sam po dogovoru sa RTS preuzeo da vodim tadašnji “Omladinski narodni orkestar RTS”,  tražio sam od uredništva da zakaže koncert na “Kolarcu” koji ću sam osmisliti, i sa kojim ću pokazati nešto sasvim novo. Koncert smo održali izuzetno uspešno, izazvao je veliko interesovanje, prenosila ga je RTS. Posle toga postali smo traženi. Već nekoliko godina intezivno radimo kao samostalni orkestar, sa malom izmenom u imenu “Beogradski Omladinski narodni orkestar” (BONO). Ređaju se nastupi po Srbiji i regionu, a očekuje nas i gostovanja u inostranstvu. Nastupali smo u Beogradu, Novom Sadu, Negotinu, Loznici, Novoj Varoši, Svilancu, dva puta u Prijedoru itd… Šef sam tog orkestra 3-4 godine. Muzičari su sa strogom selekcijom – audicijom primani u njega, svi su školovani, ima nekoliko magistara na svom instrumentu. Nastupi ovog orkestra su ogroman podstreh za muzičare da počnu da rade na naš način, da neguju tradicionalnu muziku, ozbiljno i profesionalno. To podrazumeva da se pišu profesionalni aranžmani, da se u radu sa mladim ljudima pristupa sa uvažavanjem, da se poštuje dinamika i stilska kultura. “BONO” je podigao svoj program na najveći umetnički nivo i drago mi je da nas danas drugi slede. Svakodnevno dobijamo pozive da pomognemo orkestrima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegoviini. Zaista sam ponosan na kolege u njemu jer su svi odlični muzičari, vredni, tačni, ambiciozni, spremni satima da vežbaju kada treba. Orkestar reprezentuje našu narodnu tradicionalnu instrumentalnu muziku, našu kulturu na najbolji mogući način, takođe, zastupljena je i muzika sa Balkana. Nije uopšte čudo što muzički stručnjaci polažu velike nade u njega i predviđaju mu blistavu  karijeru.

Osnovali ste žensku vokalnu grupu “Etnofonija”, kako je nastala, koje muzičke pravce zastupa? Recite nam nešto više o mjuziklu “Etnorapsodija” koji ste postavili za “Etnofoniju”.

  • Vokalna grupa “Etnofonija” koju takođe vodim, radi pri “KUD “Gradimir” i izvodi etno mjuzikl po nazivom “Etnorapsodija”. Čine je 15 devojaka i orkestar, koji izvode izvorne narodne pesme iz svih naših krajeva. Specifično je to što svi pevaju višeglasno i sa mnogo emocija. Na sceni pevaju, pletu, predu… Glumac u šumadijskoji nošnji govori tekstove o srpskoj pesmi, običajima (te tekstove sam takođe napisao). Publika svaki naš program sa oduševljenjem prihvata jer je veoma lep i emotivan, uvek pitaju da dođemo ponovo.

(kliknite na sliku da uveličate)

Radili ste sa velikim imenima naše estrade kao instrumentalista, aranžer, kompozitor, tekstopisac, sa mnogima od njih ste nastupali. Ko su umetnici sa kojima ste najčešće i najuspešnije saradjivali? 

  • Teško je sve kolege nabrojati sa kojima sam sarađivao, neka mi ne zamere, izdvojiću nekoliko: Gordana Stojičević, Mirko Rondović, Zoran Gajić, Vera Ivković, Nedžad Salković, Milan Babić itd. Napomenuo bih da sam pratio mnoge pevače koji su snimali za arhivu Radio Beograda.

(kliknite na sliku za uveličanje)

Na poziv najboljeg ruskog harmonikaša klasične muzike Jurija Šiškina, direktora trećeg međunarodnog festivala harmonike “Akordeon plus” u Rastovu na Donu, (Rusija) imali ste veliku čast da otvorite festival sa vašim ansamblom. Koje ste impresije poneli sa tog festivala?

  • Tako je! U Rastovu na Donu održava se najveći festival harmonike na svetu koji traje nedelju dana. Uvek počinje sa nekim najpoznatijim harmonikašem na svetu. Dve godine pre mene učestvovali su Art Vam Dam i Frenk Maroko (najpoznatiji harmonikaši na svetu, džezeri, na žalost sada pokojni). Direktor festivala, Jurij Šiškin harmonikaš broj 1 u klasičnoj muzici, tražio je nekog virtouza sa Balkana da sa solističkim koncertom otvori festival 2012. godine. Mene su predložili njegovi prijatelji sa konzervatorijuma Srbi, koji predaju u Kragujevcu. Mesec dana su gledali i preslušavali moje snimke, kako bi doneli odluku da li da budem taj… Čudili su se kažu mojoj tehnici koja nije u skladu sa mojim godinama, ali kada su videli sveže snimke gde sam svirao uživo, tada su doneli odluku. Na tom koncertu u pratnji svog ansambla, svirao sam sve od klasike do folklora, sat i petnaest minuta. Doživeo sam veliku čast, jer su me najavili za jednog od najboljih harmonikaša Jugoistočne Evrope. Dvorana je bila prepuna harmonikaša iz celg sveta i nije mi bilo baš u početku prijatno, velika je odgovornost bila u pitanju, ipak, oduševili smo sve. U drugom delu koncerta nastupio sam sa njihovim državnim orkestrom tradicionalnih instrumenata, svirajući moje numere, u mom aranžmanu pisane za njih. Doživeli smo ovacije, to je bio poseban doživljaj, verujte!

U okviru festivala, da li je još neki događaj ostavio na vas veliki utisak?

  • Jeste! Održao sam master class, istoga dana (u podne) festivala, u prepunoj sali muzičke škole, akademcima i najvećim ruskim harmonikašima koji su bez ikakvog komleksa postavljali pitanja i tražili neka objašnjenja. To kod nas ne postoji! Sve je kažu lepo, ali je neverovatno koliko im se sviđaju naša lagana šumadijska kola. Pitali su da ih naučim moje kolo “Mojoj Šumadiji “. Trebalo je doživeti da najbolji ruski harmonikaši žele da sviraju naše kolo… Od tada se svake godine viđam sa Šiškinom, koji se divi mojoj tehnici, kao što se ja veoma divim njegovoj. Sve što sam doživeo u Rusiji za mene je najlepša uspomena!

(kliknite na sliku da uveličate)

Najavili ste vaš novi CD, kakvog će sadržaja biti, ko su saradnici? 

  • Moj novi CD će imati desetak instrumentalnih kompozicija koje sam komponovao. Kao i uvek, biće široka lepeza žanrova. Biće tu Šumadije kao prvo i osnovno, a onda ću u stilskom smislu prošetati Balkanom. Biće tu svega, od laganih ritmova do virtouznog tempa. Evo nekih naziva numera; “Šumadijsko jutro”, “Brzak oro”, “Žalna moma”, “Razigravanje” itd… Prvi put pratiće me “Beogradski omladinski narodni orkestar” uz pomoć nekoliko afirmisanih muzičara iz NO RTS. Obavestiću vas svakako kad izađe..

Svirate 4 instrumenta; harmoniku, gitaru, bas gitaru i kontrabas. Šta je bilo presudno da se opredelite za harmoniku, koliko vam ona znači u životu?

  • Kao odgovor na ovo pitanje ispričacu vam priču iz najranijeg detinjstva. Pamtim sliku harmonike legendarnog Mije Krnjevca u našoj kući. Krnjevac je drugovao i radio sa mojim ocem koji je svirao kontrabas, imao je običaj da harmoniku ostavi kod nas posle svirke. Često su u gostinjskoj sobi imali probe a ja sam se kao mali divio toj lepoj muzici. Tada se u meni rodila ljubav prema i harmonici. Od tada pa do danas harmonika je sastavni deo mog života i dugujem joj mnogo toga. Muzici i harmonici sam zahvalan što sam video ceo svet, što sam se bavio poslom koji volim i koji mi je oplemenio dušu.

Da li je  pandemija Korona virusa uticala na vaše muzičke planove?

  • Korona nam je svima poremetila planove. Odložili smo neke koncerte, ali smo ipak uspeli posle dva otkazivanja da održimo odičan koncert u Prijedoru 13. oktobra 2020. Sjajno smo se osećali zbog toga, uživali smo svirajući. Lepo su nas dočekali i gostili 2 dana. Na početku Korone ništa mi se nije sviralo, ipak sam iskoristio slobodno vreme, napisao sam dosta lepih aranžmana i komponovao numere koje sada snimam. Nedavno sam Radisi Uroševiću snimio 2 pesme. Jedna je duetska sa Mirom Aleksić.

Šta vas najviše motiviše da favorizujete timski rad?

  • Timski rad pruža mogućnost da se iskažete kao instrumentalista, muzičar, autor itd. Ako imate veliku orkestarsku i pevačku formaciju, možete iskazati kroz određene numere, muzičko znanje, kraativnost i sve svoje emocije. Nije lako sve to stvoriti i uklopiti veliki je rad u pitanju, ali kad na kraju vidite i čujete rezultat svoga rada morate biti zadovoljni, to je veoma veliki pokretač za dalje. To me je oduvek motivisalo da komponujem pesme i igre za velike orkestre, vredelo je, dobijao sam nagrade na festivalima. Ne treba zapostaviti i druženje sa kolegama, sve to zajedno čini ovaj posao lakšim i lepšim.

Kako stižete da uskladite obaveze sa KUD “Gradimir “, “BONO”, “Etnofonijom”, porodicom i vašom solo karijerom?

  • Za nekoga ko ima mnogo obaveza kao ja, najvažnija je dobra organizacija. Evo kako to kod mene izgleda: tri puta nedeljno držim časove harmonike, utorkom uveče imam probu sa KUD “Gradimir” a odmah posle toga i sa pevačkom grupom, sredom radim sa “Beogradskim omladinskim narodnim orkestrom”. Ostalim danima kombinujem moje poslove; komponovanje i pisanje aranžmana, snimanja u studiju, koncerte… izgleda, znam, prilično haotično, ali stižem sve. Maksimalno se trudim, da dovoljno vremena provedem sa porodicom.

Vaš najmladji sin Petar koji je završio političke nauke, međunarodni odnosi – diplomatiju, svira kontrabas. Da li je bavljenje muzikom njegova prolazna ljubav ili je krenuo vašim stopama?

  • Moj sin Petar odlučio se za muziku, svira sa tatom, takođe, već 3 godine član je NO RTS. Njegov deda a moj otac Petar, svirao je isto kontrabas. Sem što je nasledio dedino ime, nasledio je i dedin kontrabas star 120 godina, vredan je izuzetno instrument na kojem svira.

Koliku podršku imate od porodice, supruge Olge, ćerke Milice, sinova Marka i Petra?

  • Podrška moje porodice je ogromna, praktično sve do sada navedeno ne bi bilo moguće organizovati bez njihove pomoći. Najveća podrška mi je njihova ljubav i razumevanje. Oni su uvek tu kad zatreba, a najviše kada se spremam za koncert. Moje supruge je stav da čovek mora biti slobodan, ispunjen onim što radi, jer je jedino tako srećan. Sreća svakog člana porodice je zajednička. Zato nemam osećaj da radim nešto što moram, već radim ono što volim.

Hvala Cale na razgovoru, šta bi ste poručili našim čitaocima?

  • Vašim cenjenim čitaocima portala “Svet Australia” želim pre svega dobro zdravlje jer je najvažnije. Želim im takođe, mnogo ljubavi i poštovanja sa bližnjima, neka ne zaborave rodni kraj. Ako su nostalgični, muzika je najbolji lek. Moram da kažem, proputovao sam svet, ali Australia je ostavila na mene jak utisak, veoma mi se dopada. Najsrdačnije tamo pozdravljam drage prijatelje, takođe i sve čitaoce i prijatelje širom sveta. Vama i vašoj redakciji veliko hvala, uz mnogo pozdrava.

 

Slavica MOMAKOVIĆ


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here
Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila